Насиље у породици

Насиље у породици је понашање којим један члан породице угрожава телесни интегритет, душевно здравље или спокојство другог члана породице. (чл.197.Породичног закона РС Сл.гласник РС, бр.18/2005, 72/2011 – др.закон и 6/2015). Насиље у породици, према Кривичном законику, представља примену насиља, претњу да ће напасти на живот или тело, дрско или безобзирно понашање којим се угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање члана породице. 

Санкционисано је одредбама породичног, кривичног закона и Закона о спречавању насиља у породици. Појављује се у различитим облицима и укључује физичко, сексуално, психичко и економско насиље.

Физичко насиље укључује батињање, ударање по глави и телу, чупање косе, повреде оштрим и тупим предметима, шутирање, дављење, бацање на зид или под, наношење опекотина и слично.
Сексуално насиље подразумева сваку повреду полне слободе и полног морала, сваки вид деградирања и понижавања на сексуалној основи, сваки вид присиљавања на сексуални однос.
Психичко насиље се односи на застрашивање, константно критиковање, потцењивање, емоционалне претње и оптужбе, емоционално уцењивање, стварање конфузије и несигурности код жртве, посесивно понашање, постављање нереаалних и неостваривих очекивања у односу на жртву, вербално злостављање, излагање жртве притиску, испољавање злостављачког ауторитета, непоштовање жртве, злоупотреба поверења, неиспуњавање обећања, емотивна резервисаност, минимизирање, порицање и пребацивање кривице за насиље, изолација, узнемиравање и малтретирање.
Економско насиље подразумева насилно одузимање новца и вредних ствари, контролисање зараде и примања, трошење новца искључиво за задовољење сосптвених потреба, неиспуњавање обавезе издржавања необезбеђених чланова породице, забрана члану породице да се запосли и оствари сопствене приходе, одузимање средстава рада, наметање обавезе сталног подношења детаљних извештаја о трошењу новца и друго.

Пријава насиља у породици и партнерског насиља

Свако мора да полицији или јавном тужиоцу пријави без одлагања насиље у породици или непосредну опасност од њега. Државни и други органи, организације и установе обавезни су да неодложно пријаве полицији или јавном тужиоцу свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега. Надлежни државни органи и центри за социјални рад дужни су да у оквиру својих редовних послова препознају насиље у породици или опасност од њега.

Позвати полицију и пријавити насиље на тел. 192 (00:00-24:00h.)
Позвати хитну помоћ и пријавити насиље на тел. 194 (00:00-24:00h.)
Пријавити Центру за социјални рад, ул.Саве Мунћана 3, Алибунар (радним даном од 07,00- 15,00h) на тел : 013/641-167 или непосредно, личним доласком.

Уколико је било физичког насиља обавезно обавити лекарски преглед и прикупити лекарску докумантацију о насталим повредама, уколико је насиље вршено над децом, обратити се Дечјем диспанзеру.

Породични закон Републике Србије (Сл.гласник РС, бр.18/2005, 72/2011 – др.закон и 6/2015)

(извод из Закона)

Против члана породице који врши насиље суд може одредити једну или више мера заштите од насиља у породици, којом се привремено забрањује или ограничава одржавање личних односа са другим члановима породице.

Мере заштите од насиља у породици су:
– Издавање налога за исељење из породичног стана или куће, без обзира на право својине односно закупа непокретности;
– Издавање налога за усељење у породични стан или кућу, без обзира на право својине или закупа непокретности;
– Забрана приближавања члану породице на одређеној удаљености;
– Забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице;
– Забрана даљег узнемиравања члана породице.
Мера заштите од насиља у породици може трајати највише годину дана.

Кривични законик Републике Србије (Сл.гласник РС бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)

(извод из Закона)

Ко применом насиља, претњом да ће напасти на живот или тело, дрским или безобразним понашањем угрожава спокојство, телесни интегритет или душевно стање чланова породице, казниће се законом од три месеца до три године.

Ако је при извршењу дела из става 1.овог члана коришћено оружје, опасно оруђе или друго средство погодно да тело тешко повреди или здравље тешко наруши, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.
Ако је услед дела из ст.1. и 2.овог члана наступила тешка телесна повреда или нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од три до пет година.
Ако је услед дела из ст.1. и 2. овог члана наступила смрт члана породице, учинилац ће се казнити казном затвора од три до пет година.
Ко прекрши мере заштите од насиља у породици које му је суд одредио на основу закона, казниће
се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.

Закон о спречавању насиља у породици (Сл.гласник РС бр. 94/2016 и 10/2023 -др.закон)

Хитне мере заштите:
1. Мера привременог удаљења учиниоца из стана
2. Мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.

Хитне мере трају 48 сати. Наређењем полицијског службеника могу да се изрекну обе хитне мере учиниоцу насиља.

Да би проценио непосредну опасност од насиља, надлежни полицијски службеник може да задржи лице за које се сумња да је извршило насиље, или је спремно да га изврши и понови, у полицијској станици најдуже 8 сати. У том врему биће извршена процена ризика и прикупљене потребне информације. Полицијски службеник приликом процене, може консултовати и Центар за социјални рад.

Продужене хитне мере заштите
Чим изрекне хитне мере, надлежни полицијски службеник је дужан да наређење са свим доказима достави надлежном јавном тужиоцу, који у року од 24 сата одлучује да ли ће суду да поднесе предлог за продужење хитних мера на 30 дана (чл. 18). Суд је дужан да у року од 24 сата, ако установи постојање непосредне опасности од насиља упородици, доносе решење (без одржавања рочишта) за продужење хитне мере (чл. 19).

Кршење хитних мера
Кршење хитних и продужених хитних мера представља прекршај за који је предвиђена казна затвора до 60 дана, са могућношћу да се поступак води по скраћеној процедури,односно да се казна изврши и пре правоснажности (чл. 36).

На подручју сваког основног јавног тужилаштва образује се Група за координацију и сарадњу. Она разматра сваки случај насиља у породици који није окончан правоснажном судском одлуком у грађанском или кривичном поступку, случајеве када треба да се пружи заштита и подршка
жртвама насиља у породици и жртвама кривичних дела из овог закона, израђује индивидуални план заштите и подршке жртви и предлаже надлежном јавном тужилаштву мере за окончање судских поступака.
Група за координацију и сарадњу одржава састанке најмање једном у 15 дана, а о току састанка води записник. Групу за координацију и сарадњу чине представници основних јавних тужилаштава, полицијских управа и центара за социјални рад, са подручја за које се група образује.